Tema:
Stanovanje u otvorenom prostoru
Stanovanje u otvorenom prostoru
Lokacija:
Istraživački centar za prostor - Bašta ispred izložbenog i radnog prostora.
Otvoreni blok “kule”, Cerska ulica br. 2, Banja Luka,
44°45’37.9”N 17°12’04.4”E
Istraživački centar za prostor - Bašta ispred izložbenog i radnog prostora.
Otvoreni blok “kule”, Cerska ulica br. 2, Banja Luka,
44°45’37.9”N 17°12’04.4”E
DA BL 2019 Radionica
Odomaćeni urbani prostor / Domesticating Public Space
Odomaćeni urbani prostor / Domesticating Public Space
Synopsis
Zаdаtаk rаdionice je uočаvаnje i vrednovаnje specifičnih okolnosti i problemа konkretnog grаdskog prostorа, а zаtim rаzvijаnje tehnikа zа (аrhitektonsko) delovаnje u odnosu nа postаvljen problem ili temu. Prostorni okvir rаdionice je Starčevića nаseljе u Banja Luci. Merа intervencije je integrisаnа u okvir i rаzmeru okruženjа, jer je nаmerа dа se kroz intervencije reаguje nа direktnа i opipljivа pitаnjа svаkodnevice unutаr prostorа koji je u pitаnju.
Učesnici u prvom korаku istrаžuju prostorni okvir susedstva u potrаzi zа temama i pitanjima kojimа žele dа se bаve. U sledećem korаku studenti pristupаju procesu koncipirаnjа intervencije, pri čemu odlučuju dа li je u pitаnju rešаvаnje specifičnog problemа u prostoru (problem-solving), ili osmišljаvаnje prostorа (sense-making). Treći korаk je prostorni koncept i prezentacija.
Učesnici u prvom korаku istrаžuju prostorni okvir susedstva u potrаzi zа temama i pitanjima kojimа žele dа se bаve. U sledećem korаku studenti pristupаju procesu koncipirаnjа intervencije, pri čemu odlučuju dа li je u pitаnju rešаvаnje specifičnog problemа u prostoru (problem-solving), ili osmišljаvаnje prostorа (sense-making). Treći korаk je prostorni koncept i prezentacija.
Zadatak
Zadatak radionice je uočavanje i vrednovanje specifičnih okolnosti i pitanja gradskog prostora u okviru konkretnog susedstva, a zatim razvijanje tehnika za (arhitektonsko) delovanje u odnosu na postavljen problem ili temu. Zadatak radionice je promišljanje i arhitektonsko delovanje u odnosu na svakodnevicu i javni prostor susedstva, a na realnom slučaju Starčevića naselja u Banja Luci. Mera intervencije je integrisana u okvir i razmeru okruženja, jer je namera da se kroz intervencije reaguje na direktna i opipljiva pitanja svakodnevnog života i potreba susedstva.
Ciljevi i metod rada
Radionica je postavljena u tri koraka: (1) identifikacija svakodnevice i specifičnosti javnog prostora susedstva i odnos prema privatnom prostoru stanovanja; (2) analiza i vrednovanje tih utisaka, iz čega proizilazi (3) reakcija kroz prostornu intervenciju-koncept.
Učesnici u prvom koraku istražuju prostorni okvir susedstva u potrazi za temama kojima žele da se bave. U sledećem koraku studenti pristupaju procesu koncipiranja male intervencije, pri čemu odlučuju da li je u pitanju rešavanje specifičnog problema u prostoru (problem-solving), ili osmišljavanje prostora (sense-making). Treći korаk je prostorni koncept i prezentacija.
Učesnici u prvom koraku istražuju prostorni okvir susedstva u potrazi za temama kojima žele da se bave. U sledećem koraku studenti pristupaju procesu koncipiranja male intervencije, pri čemu odlučuju da li je u pitanju rešavanje specifičnog problema u prostoru (problem-solving), ili osmišljavanje prostora (sense-making). Treći korаk je prostorni koncept i prezentacija.
Rezultati radionice:
Očekivani rezultati radionice je serija site-specific intervencija i jednodnevnih situacija- simulacija u zadatom prostoru Starčevića naselja u Banja Luci, koje će na posletku biti ugrađene u konceptualni završni zajednički rad. U zavisnosti od pojedinačnih predloga, a u skladu sa dinamikom radionice mogući su i drugačiji rezultati (događaj, performans...)
Očekivani rezultati radionice je serija site-specific intervencija i jednodnevnih situacija- simulacija u zadatom prostoru Starčevića naselja u Banja Luci, koje će na posletku biti ugrađene u konceptualni završni zajednički rad. U zavisnosti od pojedinačnih predloga, a u skladu sa dinamikom radionice mogući su i drugačiji rezultati (događaj, performans...)
Teze
Ključne reči: granica- međa, događaj, domestifikacija, imaginarna privatnost, simulacija dvorišta, pripadnost- briga- sigurnost, prečica, navike, improvizacija, bašta
Označen prostor provocira na korišćenje.
Imamo svest o tome da kada prostor artikulišemo kroz arhitektonske elemente i postupke, taj prostor treba da provocira scenario korišćenja što zadati travnjak (44°45’37.9”N 17°12’04.4”E) i čini.
Imamo svest o tome da kada prostor artikulišemo kroz arhitektonske elemente i postupke, taj prostor treba da provocira scenario korišćenja što zadati travnjak (44°45’37.9”N 17°12’04.4”E) i čini.
Bliskost i blizina su obrnuto proporcionalne.
Kad pričamo o prostoru, bliskost podrazumeva brigu prema domaćinstvu i interakciju na svakodnevnom nivou. Blizina u kontekstu kolektivnog stanovanja podrazumeva potencijalne konflikte kroz preklopljene interese. Naime, što je prostora manje- to je potreba za širenjem veća; a kada je prostor tesan, međuljudski odnosi postaju utegnuti! I obratno, kada raspolažemo prostornom širinom, potreba za bliskošću je veća.
Kad pričamo o prostoru, bliskost podrazumeva brigu prema domaćinstvu i interakciju na svakodnevnom nivou. Blizina u kontekstu kolektivnog stanovanja podrazumeva potencijalne konflikte kroz preklopljene interese. Naime, što je prostora manje- to je potreba za širenjem veća; a kada je prostor tesan, međuljudski odnosi postaju utegnuti! I obratno, kada raspolažemo prostornom širinom, potreba za bliskošću je veća.
Kultura- ne mentalitet. Važno je razumeti kulturu i navike umesto a priori prihvatanja mentaliteta; Navike u stanovanju nisu pitanje mentaliteta već kulturalnog obrazca.
Mentalitet ili mentalni sklop (lat. mens, "u vezi duha" ) označava pretežna razmišljanja i sklopove ponašanja jedne osobe ili jedne društvene grupe osoba.
Kulturni obrazac (pattern) predstavlja skup odabranih kulturnih obeležja koji reprezentuje kulturnu celinu skupine i dominantan tip osobnosti njenih pripadnika.
Kolokvijalno gledano, pitanje mentaliteta se postavlja najčešće kao negantivna, ograničavajuća i stereotipna karakteristika ponašanja pojedinca u kontekstu društvene grupe, a što je takođe primenljivo u prostoru. Predlažemo da ponašanje (u susedstvu i javnom prostoru) nije pitanje mentaliteta kao načelnog ponašanja, već pitanje svakodnevice i konteksta, koji se reflektuju kroz navike i rutine (i rituale).
Ukoliko prihvatimo da su određene matrice ponašanja prema prostoru rezultat kulturnih obrazaca a ne mentaliteta, na taj način pametnije, preciznije i tačnije možemo dati svoj profesionalni doprinos i načiniti dodatu vrednost u prostoru susedstva.
Mentalitet ili mentalni sklop (lat. mens, "u vezi duha" ) označava pretežna razmišljanja i sklopove ponašanja jedne osobe ili jedne društvene grupe osoba.
Kulturni obrazac (pattern) predstavlja skup odabranih kulturnih obeležja koji reprezentuje kulturnu celinu skupine i dominantan tip osobnosti njenih pripadnika.
Kolokvijalno gledano, pitanje mentaliteta se postavlja najčešće kao negantivna, ograničavajuća i stereotipna karakteristika ponašanja pojedinca u kontekstu društvene grupe, a što je takođe primenljivo u prostoru. Predlažemo da ponašanje (u susedstvu i javnom prostoru) nije pitanje mentaliteta kao načelnog ponašanja, već pitanje svakodnevice i konteksta, koji se reflektuju kroz navike i rutine (i rituale).
Ukoliko prihvatimo da su određene matrice ponašanja prema prostoru rezultat kulturnih obrazaca a ne mentaliteta, na taj način pametnije, preciznije i tačnije možemo dati svoj profesionalni doprinos i načiniti dodatu vrednost u prostoru susedstva.
Uzajamnost kao primarni nivo interakcije susedstva. Svesni smo da interakcija nije pitanje razonode koliko potrebe. Sa tim u vezi, susedstvo predstavlja mrežu različitih profila ljudi i njihovih veština- time, susedstvo je poligon za razmenu usluga, pomoći i brige. Komšija koji zna. Imam komšiju, on to zna. Te relacije i razmene su zgodne, na dohvat ruke, i bazirane su na poverenju. Na primer:
1) Komšinice piju kafu, a usput će jedna drugu ofarbati. 2) Dolazi komšija da popravi bojler, pa će se nazdraviti rakijom nakon završenog posla.
Improvizacija. Improvizacija je bliznakinja multifunkcije. Predlažemo da inventar u javnom prostoru susedstva prihvata različite scenarije korišćenja. Razboj je i za zgibove i za klofanje tepiha, i za ljuljašku i za kačenje, i za sušenje čaršava…
Cilj i strategija.
Radionica je tek prvi korak ka razumevanju i sprovođenju novih mogućnosti i uočavanju potencijala lokacije.
Umesto da se realizuju ad hoc rešenja koja bi iziskivala nametnuto korišćenje, radionica je usmerena ka promišljanju trajnih i održivih scenarija.
small SCALE tim 2019 čine
studenti:
Andrea Janičić, Bojana Todić, Kristina Komljen, Nikolina Hassam Dorsen i Zoran Uljarević (Arhitektonsko-građevinsko-geodetski fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci) i Jelena Rajović i Đorđe Jovanović (Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu)
mentori:
mentori:
Pavle Stamenović, Slobodan Peulić, Nebojša Jeremić i Igor Kuvač
